Za strpljenje nam je potrebno poverenje!

Govorili su nam svima da budemo strpljivi, ali nas nisu učili kako.



Govorili su nam o važnosti strpljenja, ali nismo odmicali dalje od trpljenja. Nismo odmicali jer nismo razumeli.

Strpljenje koje se zasniva na Veri i Poverenju jedino ima smisla.

Sve sem toga je puko trpljenje, nepreuzimanje odgovornosti, odlaganje, potiskivanje nezadovoljstva... a potom i duboki osećaj krivice jer nismo strpljivi kako nam svi poručuju, koliko očekuju od nas.


Istinsko strpljenje podrazumeva da smo mi u potpunosti svesni toga šta želimo, gde se nalazimo i idemo, kakve odnose gradimo, i kada trenutne okolnosti nisu lagane/podržavajuće verujemo da postoje neki mnogo veći, nama sada nepoznati, razlozi i svesno prolazimo kroz još neko iskustvo, još neku lekciju, dozvoljavamo da se desi sve što treba da se desi. Dozvoljavamo jer istinski verujemo.


Ili pak, kada ništa od toga sada ne znamo već imamo poverenja da se sve uvek dešava za naše najveće dobro jer smo svesni i prisutni u svakom trenu i znamo da prepoznamo kada je momenat za mir/čekanje, a kada za akciju i delovanje.


Istinsko strpljenje ne izaziva grč u telu, odricanje, frustracije već donosi mir.