Tacna na kojoj sam sve dobila


Sećam se da sam jednom videla na Instagramu šaljivi post sa ovim natpisom. To me je navelo da razmišlam o meni i o tome kako deluje da sam mnoge stvari zaista dobila na tacni. Ranije me je jako ljutilo kada mi kažu „Lako je tebi“, "Kako ti uživaš", pa sve imam potrebu da se pravdam, da objasnim kako sam se, eto, i ja trudila bila odličan đak, završila osnovne studije, master, eto sad završavam i tu psihoterapiju, pa kursevi, pa seminari, radila u Americi, igrala razne uloge da bi se ljudi oko mene osećali dobro…dođe mi da kažem: pa imam i ja traume iz detinjstva, ljudi...avaj, imala sam toliko izazova u odrastanju, toliko strahova kao dete, pa kao odrasla osoba, tugovala i svoje i tuđe, osećala se krivom kada idem za svojom slobodom i željama...


To bi, međutim, u mom slučaju skroz bilo fake. Meni je mama kada sam bila mala stalno pevala o tome kako je život lep i govorila mi je da sam rođena pod srećnom zvezdom. Sreća moja pa sam joj na vreme poverovala.


Zapravo, najbolju moguću stvar sam dobila na tacni- uverenje da sam rođena pod srećnom zvezdom i šta god da sam radila, gde god, sa kim god da sam bila, znala sam da će ishod biti najbolji za mene, čak i kada mi padne klapna.

Da, istina je da je na mojoj tacni bilo i onoga što je i ženama u mojoj genetici bilo servirano- po receptu „kako najlakše da uništite svoj život“, ali mi ne moramo da prihavtimo sve što nam se servira. Probala sam te stare "proverene" recepte za koje sam verovala da nikada neću, ali sam na vreme ustala od stola…naravno uz osećaj krivice što nisam kao žene iz moje porodice i mog okruženja. Žene koje se toliko trude da svi oko njih budu zadovoljni- da budu dobre i požrtvovane majke, supruge, ćerke….a zapravo već godinama žive na low battery.


Dugo me je bilo sramota što ne pristajem na takav život, da se ne presamitim već u startu samo od priče kako imam puno obaveza, što ne pristajem na državni posao, opštinski brak i dnevnik u pola 8, već uživam u tome što radim, a kad prestanem da uživam u bilo čemu, povučem se da uživam u samoj sebi …što izlazim kad mi se izlazi, putujem kad mi se putuje, volim jako kad mi se voli i ko mi se voli, učim sve što mi se uči i bavim se svim što me zanima. Kada mi kažu da moram da budem ozbiljna, više se ne osećam nezrelom već odgovaram da ja toliko ozbiljno shvatam život od malih nogu, da mu se svakodnevno radujem i osmehujem.


Svi mi dobijemo na tacni toliko toga, ali se najčešće uhvatimo onoga za šta su nam rekli da moramo da uzmemo, jer svi pre nas i oko nas su time bili zadovoljni pa će se i nama sigurno svideti.


Svi smo mi na tacni dobili i gomilu darova po rođenju, samo treba malo da razgrnemo prvi sloj junk food-a i nađemo ono što hrani našu dušu i što će je ozdraviti. Tada možemo da kažemo sami za sebe „Sve sam dobila/dobio na tacni“ „Blago meni!“.


Maja Milačić