Spiritualnost i potreba za samoostvarenjem


Jurimo rezultate ili tražimo sebe? Šta nam je sada u fokusu?


Potreba za materijalizacijom, ostvarenjem, rezultatima nam je na listi osnovnih ljudskih potreba i zato i ne čudi naša težnja ka tome. Mi smo pre svega materijalna i misleća bića rodjena da kreiraju i stvaraju. Uživamo u tome.


Problem nastaje ukoliko zaboravimo na sebe i ljude oko sebe. Ukoliko isključimo svoje emocije i osećaje, a dozvolimo samo racio i rezultati da nas vode. Problem nastaje ukoliko izgubimo ili ne pronadjemo smisao u svemu što radimo.


Pitanje smisla (svrhe, misije) je pitanje koje pre ili kasnije sebi postavljamo - nakon godina fokusa ka rezultatima ili pre bilo kakvih ostvarenja. Neko se pita ranije, a neko tek u poznim godinama kada je sve drugo već ostvario. Put je individualan, ali je neizbežan.


Ukoliko ovo pitanje sebi postavljamo tek kasnije, svoje ljudske potrebe smo uglavnom zadovoljili, ali smo izgubili radost na tom putu.


Ukoliko postavimo pitanje isuviše rano i fokusiramo se samo na traženje smisla, poznavanja sebe usled nedovoljno životnog iskustva možemo se izgubiti na tom putu i potpuno zanemariti ostale ljudske potrebe.


Ključne reči su konstantno učenje, istraživanje i razvoj. Kroz upoznavanje sebe, napredovanje u rezulatima, interakcija sa što većim brojem ljudi, što više kontrasta koji nas navode na lični rast i razvoj i tada se smisao otkriva iz dana u dan zajedno sa rezulatima koji se postižu.


Rastemo i razvijamo se uz otvoreno srce i radoznao um!

Potreba za uvažavanjem i samoostvarenjem koje u osnovi imaju uspeh, rezultate koje postižemo, poštovanje drugih, kreativnost, moralnost, rešavanje problema su na listi osnovih ljudskih potreba pored fizioloških potreba, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću.


Put ličnog rasta i razvoja koji u osnovi ima spiritualnost je nekad u suprotnosti sa ovim osnovnim potrebama jer kroz spiritualnost znamo da postoji i ono nepoznatno, neznano, neopipljivo, viši smisao svega. Učimo zakone prirode, dozvoljavamo sebi da se pustimo i samo verujemo.


Ali ponekad zaboravimo i da se cvet bori sa vremenskim neprilikama... I naša uloga kao ljudskih bića nije samo da cvetamo da bi nam se neko divio i uživao u nama, nije samo da budemo lepi:)


Dato nam je to i mnogo i više od toga. Iskoristimo i naš racionalni um i naše emocije. Povežimo ih sa svojim telom i živimo život u punoći!


Spiritualnost i ostvarenje daju celovitost. Spiritualnost bez ostvarenja je iluzija, ostvarenje bez spiritualnosti je besmisao. Zajedno čine srećan i ispunjen život. Zajedno su radost koja inspiriše!

Sanja Banjanac