Psihoterapija je tretman istinom



Kako nas psihoterapija budi i inspiriše?


Ona nas budi tako što polako počinjemo da se brinemo o sebi onako kako niko do sada nije. Psihoterapija je zapravo jedan tretman istinom, sopstvenom istinom. Učimo da kažemo “ne”, “da” kao i sve one stvari koje su nam bile preteške. Terapija nas podstiče da iskoračimo onda kada se plašimo ali I da se povučemo onda kada nam je to potrebno.

Psihoterapija ne samo da nas budi, ona nas i podržava da budemo onakvi kakvi jesmo jer mi ne mozemo voleti sebe ukoliko ne shvatimo i ne priznamo ko smo mi zaista. Do tada mi smo voleli sve ono sto bismo hteli da budemo a to nije dobro, jer je to precica do vecitog nezadovoljstva.

Šta sve može da nas inspiriše u kontaktu sa sobom?


Kontakt sa sobom je u suštini vid samospoznaje. Mnoge osobe kreću na terapiju da bi sebe bolje upoznale i to je savršeno. Težak deo je onaj kada shvatimo da nikada nećemo moći u potpunosti da upoznamo sebe. Mi možemo da osvestimo naše emocije i obrasce ali život ide napred i tera nas da reagujemo na neke nove sadržaje. Na terapiji mi se povezujemo sa sopstvenim osećanjima, potrebama ili željama i u skladu s tim delamo u realnosti. Mislim da je samospoznaja pre svega put a ne destinacija. Ja i dalje nisam upoznao čoveka koji u potpunosti vlada Ili poznaje sebe. Takva osoba ne postoji. Kontakt sa sobom podrazumeva i osvešćivanje onih emocija koje su iz nekog razloga duboko zakopane. Ono što jeste zadivljujuće je ta komunikacija sa zaboravljenim ili potisnutim emocijama. Kada vi kao terapeut svedočite osvešćivanju svega toga osećate se privilegovano i inspirativno.

Kako drugi ljudi mogu da probude našu inspiraciju? Kako umeće kontakta budi našu inspiraciju?

Kada ste uspostavili istinski kontakt sa nekim vi ste već inspirisani. Mislim da problem nastaje onda kada ljudi hoće da se inspirišu ili da nadju inspiraciju pod njihovim uslovima. To je pogrešno. Inspiracija podrazumeva otvorenost uma i za nove sadržaje i ljude. Čini mi se da ljudi uvek idu ka inspiraciji umesto da budu strpljivi I sacekaju da ona dodje do njih.

Kada je stresno oni odu na planinu ili more. To je sve u redu dok ne postane šablon. Inspiracija je svuda oko nas samo je važno biti dovoljno otvoren. Nekada osoba koja kod nas izaziva bes moze da posluži kao inspiracija. Nije uvek neophodno bežati od besa. Nauči da se nosiš sa besom ili nauči da postavljaš jasne granice ljudima. To su tačke razvoja svakog čoveka samo je mnogo lakše pobeći od toga nego shvatiti da mi ne znamo ili ne zelimo da saznamo ko mi postajemo kada smo besni ili pod stresom.

Kako tebe inspirisu tvoji klijenti?

Na mnogo načina. Smatram da je potrebno mnogo hrabrosti kako bi osoba zaronila i ugledala sebe iz neke potpuno nove perspektive. Tada dolazi do mnogo promena, razočaranja i oslobadjanja. Inspirativno je videte tu energiju i snagu kod klijenata. Toliko ljudi koji su pali i podigli se bezbroj puta. Nije njihova snaga u tome što su ustali vec što su uspeli da se sastave i krenu dalju. Kao da prisustvujete radjanju neke nove osobe tj. ličnosti. To me na neki način napuni pokretačkom energijom.



Stojan Mišić, geštalt psihoterapeut