Prihvatanje kao ključ promene



Kada priznamo ono što jeste i ostanemo dovoljno dugo u tome, pružajući sebi strpljenje, razumevanje, poverenje i nežnost, osetićemo udobnost i postepeno prihvatanje u svim svojim ćelijama.

Tada se i promene dešavaju brže i bezbolnije.


Opiranje stvara otpor i grč u našem telu. Stvari koje potiskujemo ili odbacujemo su zapravo delovi nas i mi time odbacujemo dobar deo sebe i ponavljamo bol nastao iz neprihvatanja.

Naravno, prihvatanje sebe jeste proces, koji podrazumeva osvešćivanje svih naših delova, suočavanje i priznavanje, a tek onda istinsko prihvatanje.


Jos jednom da se setimo da potpuno prihvatanje idei iz osećaja, a ne iz glave i to na sledeći način:


1. Pitamo sebe kako se osećamo u odnosu na datu situaciju, osobu... obraćamo pažnju na misli/slike koje nam dolaze i stavljamo fokus na telo. Pratimo kako taj osećaj izgleda u telu, gde se nalazi. Da li je to grč, bol. Dajemo svom osecaju pravo ime npr. Jako sam tuzna/an zbog te situacije/osobe jer...


2. Dozvoljavamo sebi da budemo u toj fazi koliko god nam je potrebno bez osećaja krivice, sramote i razmišljanja o tome sta ce drugi reći.


3. Jasna namera da želimo da budemo dobro/mirni u odnosu na tu situaciju, u odnosu sa datom osobom. U ovaj proces ukljucujemo svoju mudrost, zrelost i preuzimamo odgovornost za svoj zivot.


4. Pitamo se šta bi nam bilo potrebno kako bismo se osećali ponovo dobro. To može biti plakanje, igra, ples, nega, trčanje, maženje.. šta god nam dodje, slušamo sebe.


5. Negujemo sebe svakodnevno prateći impuls koji smo dobili i održavajući svoje svakodnevne rituale dok ne postignemo mir u datom odnosu/datoj situaciji.


Uvek počinjemo od malih stvarih, manjih situacija dok ne steknemo iskustvo da smo tu za sebe i znamo nadalje da kroz svaki novi proces idemo brže i lakše. Nakon toga, spremni smo za veće promene i još šire prihvatanje.

Sanja&Maja